Iz jutarnje tišine polako kroz maglu provukla se zimska melanholija...
Osećaj tuge, depresije, bezvoljnosti i potištenosti...
Skoro sva loša psihička stanja su vezana za taj pojam.
Ali zar nam posle gužvi u saobraćaju, ispunjavanja rokova na poslu, nekontrolisane kupovine, brze ishrane, nije potrebno da vreme uspori?
Da malo budemo tužni, ali smireni? Da malo stanemo i nemamo volje?
Često je tuga u srcu baš ono prijatno, dugo očekivano osećanje kome se predajemo tako lako, jer je upravo to ono što nam je potrebno. Da malo uživamo u samoći, u ništavilu, u ničemu...
Nekada osećamo previše toga. Sreću, radost, ushićenje, bes, nervozu, paniku...
Tuga nam dolazi ne da bi bolela, već da bi lepotu iznela na čistinu.
"Teško mogu da zamislim lepotu u kojoj nema ni malo melanholije."
- Šarl Bodler