Melanholija

Iz jutarnje tišine polako kroz maglu provukla se zimska melanholija...

Osećaj tuge, depresije, bezvoljnosti i potištenosti...

Skoro sva loša psihička stanja su vezana za taj pojam.

Ali zar nam posle gužvi u saobraćaju, ispunjavanja rokova na poslu, nekontrolisane kupovine, brze ishrane, nije potrebno da vreme uspori? 

Da malo budemo tužni, ali smireni? Da malo stanemo i nemamo volje? 

Često je tuga u srcu baš ono prijatno, dugo očekivano osećanje kome se predajemo tako lako, jer je upravo to ono što nam je potrebno. Da malo uživamo u samoći, u ništavilu, u ničemu...

Tišina govori mnogo više nego što mislimo...

Nekada osećamo previše toga. Sreću, radost, ushićenje, bes, nervozu, paniku...

Tuga nam dolazi ne da bi bolela, već da bi lepotu iznela na čistinu.

"Teško mogu da zamislim lepotu u kojoj nema ni malo melanholije."
- Šarl Bodler

What others think of us

 Don't think what others think,

 'cause they don't think what you think they think!

http://x-skatergirls.com/

his fears went out for a walk

https://www.fernandocobelo.com/

Back to blog

It's been six years since I closed my blog for a few months...

Time flies and reminds me that I often forget to stop and look around with things that make life beautiful.

So I decided to return to everything that once seemed joyful to me, and what I had forgotten a long time ago.

Springtime

Dimitri Shostakovich - Jazz Suite No.2 - Waltz 1

Proleće u punom cvatu...

Vreme kada zaboravim na kompjuter, internet, blogove, tvitove, tumblrove, i šta to uopšte beše i kome to znači. Nema me i ne znam kada će me biti.

Uglavnom sam u parku, nekad i do večeri, kad deca odu na spavanje pa se i ja malo zaljuljam...

U prolećnom stilu obnavljam i osvežavam garderobu i kitim se svim bojama...

Planiram neko prolećno trčanje...

A u medjuvremenu, grickam slatke jagodice.

photos via Flickr

Praznici nam stižu...

...te narednih dana me nikako i ni u kom slučaju apsolutno ništa ne interesuje.

 Osim, naravno, moje drage porodice...

...svežeg vazduha...

...i puuuuno hrane.

pics via tumblr

Sleep

Ovih dana sanjam o snu... Uz neke skorašnje obaveze nije mi ostajalo mnogo vremena za spavanje. Odmarajući danas uz kaficu i malo interneta, naišla sam na slike toplih kreveta i sveže posteljine, i istog momenta rešila da ono što će mi u ovom trenutku ulepšati i blog i moj dan, pa i mene samu, je jedan dobar i okrepljujući spavanjac. Neka duža lutanja po omiljenim sajtovima ostavljam za drugi put i ostatak dana odvajam samo za odmor i spavanje.
A isto bih i svima preporučila - jedan dan za san!

via

Belgrade spring

Sunčanih dana je sve više, stiže proleće, a stižem i ja u svoj dragi grad. Novi posao i novi početak, a moj stari dobri Beograd... 

photos by Igor Jeremic

O deci i ljubavi...

Otkad sam postala majka, jasne su mi sve one tvrdnje kako se veličina te ljubavi ne može opisati. I zaista je tako, neopisivo. Odjednom sam osetljiva i teško podnosim da vidim ili čujem o bilo kojoj patnji nekog deteta, a sa druge strane, sva se raznežim i raspilavim kada vidim neko sićušno stvorenje. Moja ćerkica je pre par dana prohodala, raste i postaje prava devojčica, a sa njom i moja sreća raste. Beskrajno sam radosna kako sa jednim njenim zagrljajem ili poljupcem, tako i kada prenosi na mene uzbuđenje otkrivajući neku sasvim jednostavnu stvar i vraćajući me u bezbrižno vreme detinjstva i igre. 

Meni je danas rođendan, i ako listam unazad svoje godine, jasno je kao dan da je najlepša stvar u mom životu to što sam postala majka...

Lisica

Michael Nyman - All Imperfect Things

Kao mala jako sam volela svoju plišanu lisicu. Bila mi je omiljena igračka i nisam imala nameru nigde da mrdnem bez nje. Gde ja, tu i ona... Moja Lija... Danas mi tako jako nedostaje... Verovatno bi me tešila i čuvala i od današnjih strahova...

Verujem da za većinu ona predstavlja podmuklu i lukavu životinju, ali za mene je oduvek značila jedno simpatično, malo i neshvaćeno stvorenje.

Njena lukavost je zapravo snalažljivost, i možda i ja podsvesno priželjkujem da sam malo lukavija, da se i ja malo snađem. 

Ne traže one neku posebnu ljubav, ne treba im da ih shvate, one ponosno šetaju svoj raskošni rep i žive svojim usamljeničkim životom, pa nek misli ko šta hoće.

Ne znam ni sama kako to da još uvek nisam probala lisice da slikam. A tek kad sam videla radove na tu temu, baš sam rešila da se i ja oprobam prvom prilikom.

Ovom sličicom Elise Chavarri sam očarana. Toliko je slatka ova njena lisičica da nemam reči.

"Foxy Fox" by Elisa Chavarri

http://www.elisachavarri.com/

Kao i sledeća čestitka You're A Fox, "for the foxy man in your life", užasno simpatična, dizajnirana od strane Anne Bond, Rifle Paper Co.

www.riflepaperco.com

I za kraj, jedan predivni akvarel za ove naše snežne dane...

Nisam uspela da nadjem ko je autor, ali sam sliku morala da postavim, u pitanju su vodene i akrilne boje, zaista prelepo...

all pics via