Pre nekog vremena odgledala sam jedan kineski film, tačnije Aftershock, o ljudskoj drami izazvanoj Tangšenskim zemljotresom 1976. godine i naprosto ostala zgranuta koliko je žrtava odneo taj zemljotres, negde oko 250.000 poginulih, dok je prvi izveštaj te godine od strane kineske vlade govorio o 650.000 poginulih.
Ta neverovatna cifra dovela je do toga da se zapitam koliko je to tamo tih malih Kineza, koliko su te brojke neverovatne za mene ovako sićušnu u sićušnoj Srbiji, kako su se tako brzo obnovili u toj oblasti, kolika je ta provincija i koliko još toga postoji na ovom svetu što bih volela da vidim.
I tako malo krenem da čačkam i upoznam se sa ovim delom Kine.
Tangšen je grad provincije Hebei, sa populacijom od oko 7.500.000 stanovnika. Doduše, gradska populacija broji 3.000.000, ali i to je, opet, veliki broj, kao i činjenica da ovaj grad ima čak 6 okruga.
Dobio je ime tako što je vladar Tang dinastije tako imenovao planinu gde je bio stacioniran i gde je umrla njegova voljena konkubina, te je u znak sećanja na nju nazvao planinu imenom svoje države-Tang, a po kojoj je i grad kasnije dobio ime. Grad sa jako dugom istorijom, na čijem mestu se smatra da je bilo ljudskog života i pre 4 miliona godina, danas je izuzetno važan primorski i industrijski grad.
Poznat upravo po zemljotresu 1976.godine i svom podizanju iz ruševina, iz potpunog kraha do novog i dinamičnog grada za samo deset godina.
Ono što bih svakako volela da vidim i uživo je Tangshan Earthquake Memorial Hall, spomenik Velikom zemljotresu, da možda nekim delom i osetim godine tuge koje nosi ta ploča i da se prisetim koliko smo malecni pred voljom i snagom naše planete Zemlje.
A kad smo već tako blizu, pa zašto ne obići i Eastern Qing Tombs, mauzolej Qing dinastije.
Zatim Nanhu Garden, ogroman ekološki park, jedan od najvećih veštačkih jezera Kine.
I, naravno, malo i do Pekinga.
Treba izdvojiti Pingju operu koja potiče iz ovih krajeva, kao i izvođenje lutkarskih predstava korišćenjem senki. Za suvenir obavezno poneti sa sobom i jednu lutku za igru senki.
U svakom slučaju, Kinu što pre treba posetiti, i pobeći od ovih naših, nekih sasvim drugih Kineza.
Нема коментара:
Постави коментар