Od ove naše zime nema ništa, sneg padne tek da lažnu nadu dadne. Već popodne sve se otopilo. Ovako nešto kao što nudi ovo predivno mesto, mogu samo da sanjam.
Hotel Kakslauttanen, u sred finskog dela Laponije, kao iz snova, onih dubokih, zimskih...
A u sklopu hotela tradicionalne brvnare sa privatnim saunama, kuhinjom, i ognjištem. Milina... Pa još celo selo, kabine, restoran i saune ručno pravljene od borovog drveća.
Samo baciti pogled na kupatilce, uživancija do maksimuma...
Pa još provesti noć sa svojim dragim u iglou od snega, ili možda okupati se u sred minusa. Prave zimske radosti.
Moguće je, naravno, skijanje i sankanje. Gosti mogu da zakupe i cross-country skije, štapove za nordijsko skijanje, i cipele za sneg. Meni bi možda više prijala jedna ovakva lagana vožnja po snegu.
Glavni restoran služi specijalitete kao što su irvasi i losos na žaru. Mogu misliti koliko jedan takav snežni restoran može da otvori apetit, prosto da se pojede celi irvas. Interesantno je još i to da je u pitanju na svetu najveći restoran napravljen od snega.
Igloo Village je ono što mi se posebno dopada. Medeni, mali, stakleni i snežni igloi...
Izrađeni su od posebnog termalnog stakla, pa temperatura unutar igloa uvek ostaje na istom nivou, takođe se sprečava da se staklo prekrije injem imajući jasan pogled kroz staklo čak i kada je temperatura napolju izrazito niska. Njihovo staklo je fantastično za udobno posmatranje polarne svetlosti Aurora borealis u kasnu jesen ili rano proleće kada dolazi do pojave ove svetlosti. To je tek prizor za videti.
Naravno, ne zaboraviti posetiti i dom Deda Mraza. Tamo turiste čekaju dodatne zanimacije.
Ko nije u braku, možda ga ova snežna idila natera i na venčanje. Hotel Kakslauttanen će se postarati i za White wedding.
